APOKALIPSA ''Dolaze štakori, a meta su im Vaši vratovi... Ne dolaze svrake nazad da ih ŽDERU ČAGLJEVI LAŽLJIVI Dok smeškaju se šamani pljušte samo šamari... Odlaze nam laste, rode, a OSTAJU SAMO RAKOVI I ŠAKALI...... Ubacite medvede u gulaš kao zelene jelene... Skuvajte sve puževe i slomite sve čemprese čemerne... Stpajte sve u dupe ko kaže da ne smete...... A posle ćete jesti gume i džempere zbog ideje kretenske... Ne dirajte jazavce, ostavite naše šišmiše... Spremaj se za skakavce jer neće biti nikakve iznimke... Ne dirajte lutalice pse prokleti šinteri... Azili su vam otrovni, a osmesi vam opori i kiseli.... Koraci olovni a glasovi duboki komorni...... Osmesi oholi slušajte lepo vam govorim Širi se besnilo, mačji kašalj, slepilo... KRAVLJE LUDILO KAKVO SE NIKADA NIJE DESILO... Gradske smočnice pune su mišje groznice... Gradske bolnice pune se kao košnice... Diže se selo i grad da proklinje teroriste... Od Bezdana do Komiže stršljeni se protiv ljudi urotiše... Dobro veče komšije danas šaljemo vas na zarazno... TRUJEMO malim boginjama, tetanusom i antraxom... Dolaze krpelji i lajmska bolest dolazi naprasno... Paralize hipofize i zatvara se svaki aerodrom... Vreme neko nakazno a nesreća uvek za nesrećom ide....... Zatvaraj se u kuće i pokrivaj se kevlarom sine ... Na nepravdu zveri sada uzvratiše govorom sile... Hijene kradu decu i odnose ih netragom u šiblje... Crveni vetar, Trihinela, Crna Kuga Ohoooho... Umbrela, Salmonela, svete nam se ebolom... Raspada se zdravstvo kao Festival Ohoho... I ko se danas otrovao sutra nije postojao... Tu posla nisu čista gde vlada ptičja gripa Što prelazi na mačke ludih krava mleko sisaš Istinu znaš i sam ali je sebi priznaj...... Zove se ova igra.... Apokalipsa divlja.... Tu posla nisu čista...''

OD KAŠMIRA ŠAL Radjeni u malom selu na severu Bačke... Gde student pali žito sa strelama od bazge... Gde ptica budi narod i mirišu prve brazde... Tu smo išli jasle, zabavište, prvi razred... Murderer! otac dere se iz bašte... Jer tu gde vrapci vrište, tu nećeš naći odlikaše... Tamo gde starci vrište i slušaju se gazde... Tu nema Rastamane, na veresiju kod Čabre... Jer tamo se svi poznaju i krediti se dele... Tu niko ne čita, podpisuje ne čita... I kada se nešto čita, to je horoskop iz Blica... Na sahrane, u svatove sam redovno iša... Prvo primio sam pričest a tek se onda krizma... Još da me ožene, da umrem i tu gotova je priča... Jer nemaš ništa osim da smozak pimpaš... I nemaš ništa osim da sedneš i čitaš... Jer svi šiju, piju, odani Bensedinu... Pa na njivu sivu pošalju familiju, žene, dicu... Silom,milom, opsovaću Babilon, a stari već suč' rukave da mi zavrne šiju... Te kaže... Prokleto ti selo i čitav tvoj šor? Gde svako brine tuđu brigu, niko ne vidi očaj svoj? Stvar u ruke svoje uzmi i ne traži blagoslov... Tamo gde si rođen, nije suđeno da mreš... I nema toliko sladoleda nit Somboled, nit Dukat... Koliko se gluposti tu moralo progutat'... Dok peva Tusta plimni val stiže kroz Dunav... I nije bilo tamo-vamo... I eto ludak... Dete iz šume, od ljubavi musav... Uplašen i neshvaćen i ne znam šta me čeka sutra... Bubrim kao akna, 15 godina Vas slušam... A sada budim se, budim se i buncam... Na mene pažnju ni ne obraćaj. Ne studiram ja pravo, turizam ni dizajn... Ja često pijem kavu, a retko pijem čaj... Na glupost ježim se kao Željka Markić kada spomeneš pobačaj... Ja nemam intro, sredinu, ni kraj... Ja nemam kući, ni auto ali imam najgori stav... Ja najbolje čistim, ponajbolje džogiram... I kada kažem šta mislim, onda svi kažete WAU_WAU... Nema tu slike, nema tona, samo ova stanja... Iza svih kordona stoje lažna obećanja... Štrigam oko sebe sve kao moja baba Janja.. Pičim samo napred, više nema pokajanja... Iščupajte mi glavu kada počme pričati sranja... Iščupajte mi noge kada krenu hodati unazad... Slomi mi kičmu, stavi ruku oko vrata... Ne želim biti sluga, želim biti baraba... Zajebi intro i pređi na ono što je bitno... Napolju čeka Haris Pilton... I znaj! On će te odvesti u mrak... On ima od kašmira šal!!!

VESTI IZ ZEMLJE Prokleta kriza zapadom navire... Godine ove nam stiže za praznike... Uz nove otkaze stižu i popusti.. Ko prvi popusti taj će da popuši... Raketne štitovi, debeli biskupi... Kupite odmah jer sve ima da poskupi... Sistem te pokosi, daleko odnosi... Kradu ti bubrege bankari oholi... Novi lepkovi, novi, novi lekovi... Sve to na bilbordu svetli pa lepo ti... Znam da si rekao da znanje je oružje... A svi ti lekovi mozaak ti osuše... Um ti je posušen, svet ti je porušen... A baš i nije neki svet... Um ti je posušen, svet ti je porušen, ustanak ugušen, zašto si potišten? Uzmi novi prašak za veš... Instant kredit i brzi keš... Opet ti mozak peku na reš... Ti gasiš TV, a kasno je već... Jer koji god program da okreneš... Laž biće laž... I svaki čovek u dubini to dobro zna... Pitanja postavljaš, a odgovore znaš... Već dugo slutiš kraj, e pa biće kraj.... Dačiju Logan kupite odmah... Koncert u podne pa muzika nova... Poznati glumci pevaju slogan. Stranke na vlasti jer koja je bolja... Raketni sistem u vašem domu. Bahati ministar otvara školu. Naučiće decu da mole se bogu. Da okaju grehe pa pravo u komu novu. Godine ove, imate more, godine nove niko nema Brione... Misli se bore, lagano tonem dok drvene konje nam bageri lome... Slomi mi ruke, slomi mi noge. Kamena srca uz plastičan osmeh... U meni otrovi lagano plove, počinje RESET! Rasprodaće tvoj svet pun laži za čas... Kanališu tvoj bes dok ti mašeš repom kao pas... Plastčan smeh za otrovni ples nude... A sve zbog gladi kojoj ne vidi se kraj...

Zvuk dobar, sve do groba, rečnik oštar... Dobro veče cure, dečki, dolazi kombaj. Setva se raspala ali berba beše dobra... Sada kreće raspodela na sred dancefloora... Apokalipse vesnik, borac protiv plesni. Prenosimo nove vesti iz afera čestih... Listamo novine, crne hronike, gutamo pomije... Pratimo prognoze iz sporta i sive ekonomije... Samo megalomanija i čista džepna filozofija... Propali projekti zlih predizbornih lobija... Tu se ni mafija više dobro ne snalazi... Gde kadija te tuži, a sude ti mamlazi... Borci protiv pošasti, borci puni počasti... Borci protiv gladi su zemljoradnici opaki... Pioniri više nismo, a nismo ni odrasli... Postali smo opasni jer znamo šta su otkazi... Leto te probudi, a zima te izludi... Proleće te umori, a jesen te dokusuri... Na mozgove čemerne opet kreću popusti... Dok jedni ljušte kestenje neko drugi će da popuši... Dolaze porazi, zaraze, horde i potopi. I kada svaki pol se otopi isplivaće svi poroci... Potopljeni biće vile, hoteli, crkve i dvorci... Ne trebaju molitve jer smo svi najebali kao čvorci... Znamo šta su prevare jer slušamo dobre pčelare... Jer slušamo šumare, poštene ratare i pekare... Ne plašimo se lopate i ne plašimo se motike... Kada obučemo kopačke, kao da vetar nosi me... Deca sirotinje, čistača, radnika iz tvornice. Nema tu razlika, svi branimo se kao životinje... Sve pare na to trošimo dok nas ne polomite... Maslačak u kosi nosimo dok nas ne zatvorite... Nema slobode kreću ratovi bez mirenja... Probijaju nasipe vode i nestaje sva radost življenja... Nema više tvoje, moje besna pseta vas izjela... Sada dolazi istina na vatrenim krilima... Nema slobode, kreću paljenja i piljenja... Potrovasmo pitke vode, izvore i mišljenja... Nema više gore, dole, priča nam je izvesna... Kamere na svakom od nas od milion piksela...

RACIJA Dolaze ljudi besni na brojila... Oni dolaze... Dolaze ljudi u plavom na konjima... Oni dolaze... Zora ne rudi na lica pokisla... I obraze... Zbunjeni na sred dvorišta... Atmosfera prokisla... Racija,evikcija, opet dolazi policija... Dolazi vojska, vatrogasci, za dnevnice izlazi svaka komisija... I nema šale od sutra smo brale, pusta zemlja ničija... Jer dolazi bager i kupi ostatke, a srce drhti kao ptičica... Deložacija, racija, evikcija, fikcija postaje istina... Ruke u vis, svi uza zid, niko ni pis... Stiže kamatar... A inflacija fiktivna postaje upitna... Ruke u vis, ispušta krik, ovo je pljačka... Dolaze ljudi u plavom na konjima, pucaju korbači... Fušeri trezni, besni na brojila... Poplave, požari... Zora ne rudi na lica pokisla, a dikobrazi... Zbunjeni na sred dvorišta, a sve miriše po mokraći... Žalosni gavrani prepuni osuda... Galame žandari dok u blato tonu kopita... Umorne vojske svih nacija i godišta... One prolaze tmurne, ljute i slušaju komande sa toki.vokija... Racija,evikcija, opet dolazi policija... Dolazi vojska, vatrogasci, za dnevnice izlazi svaka komisija... I nema šale od sutra smo brale, pusta zemlja ničija... Jer dolazi bager i kupi ostatke, a srce drhti kao ptičica... Deložacija, racija, evikcija, fikcija postaje istina... Ruke u vis, svi uza zid, niko ni pis... Stiže kamatar... A inflacija fiktivna postaje upitna... Ruke u vis, ispušta krik, ovo je pljačka... Prolaze zveri kroz raskopana lovišta... Psuju nas žandari, a ispod svakog od njih po kopitar... Dosadni panduri kao svrabež od boginja... Oni prolaze tmrni, ljuti, prolaze pokraj našeg skloništa... Racija...

ČARDAK Počinje session te sirena zavija... Izbegli smo vešto na čardak kod Harisa... Tu tražimo azil zbog svih naših pizdarija... I on će da nas pazi preko granica bez carina... Puštamo Marleya dok buči Gipsy Mafia... Pušimo Zlatni Dukat i ponekad Flandia... Vozi peko zastava, ratišta i kapija... Armija šašava, a kopilot hašišar... Nemoj me pitati, za nikoga ne nevijam... Ne verujem u bajke te da postoji Narnija... Kada sam bio dole baš sam bio nabrijan... Sada kada je čardak gore, kocka je bačena... Poslušam vesti o svesti iz mulja... Pišem i pričam dok letim kao Miro Župa... Cimnem dva-tri dima i udruže se žarulja, olovka, hartija, protiv svih tiranija. Ni na nebo, ni na zemlju vozi ovaj čardak... Kada popneš se na njega. ne moraš silaziti nikada... Vidi se sever, jug, istok i zapad... Kada čardak zatalasa svira Baraba Dub Sound... Kanibali zaigraše u narodnim nošnjama... Ples vrlo naakazan oko sebe posmatram... I cela ta priča uporno se ponavlja... Svuda se ujeda, opseda sve odreda... Svi reže, beže, reže, beže dok je sveže... A svi znaju kako reže lešinari i hijene na pse... Peče, peče, savest nas peče... Čardak odlazi na nebo jer dosta mu je zemlje... I opa bako, to je naša osveta... Osedlani konji naši, a stražar otrovan... Ničega se ja ne plašim koliko okova, otrova, poskoka, zubi punih sokova... I opa bako, to je naša osveta, osedlani konji spremni, a stražar otrovan... Iz vana ne ožbukan, iz unutra komforan... Na njega biću poteran i tamo biću dočekan... A vidi, vidi maskenbala... Pa ovde niko živ ne spava... U zraku basa k'o blata... A obalna straža nas ne hvata na radar danas... A vidi, vidi maskenbala... Čarobni Ringišpil iz Haada... Brod prepun BarabaDub-a, brod prepun BarabaDub-a...

SELJČKA BUNA Raspustili ste snove da se pretvore u prah... Dopustili ste prahu da vam zamuti vid... I pitate me zašto palim, odgovor ne znam... Jer dubok je bezdan, a svi tonemo u njega... Željeznička stanica je počela da gori... Zapalili su je radnici jer šefovi nisu bili dobri... Tope se šine, u vazduh lete svi ti vagoni... Beže svi ti šefovi kao da ih sam đavo goni... Sve to lepo beži i niko ne dolazi da gasi... Nema hitne pomoći, nema policije, nema vatrogasci... I dok smo mi ovde, neće niko nikoga zvati... Prvo plati, pa se klati, pa tek onda gasi... I pucam sad jer dolazi policija... Vojska, vatrogasci, prijatelji, rodbina... Da, baš sada se mora čuti istina... Jer kad kažem pali, pali ništa ne pitaj... I pucaj sad jer dolazi policija... Vojska vatrogasci, prijatelji, rodbina... I da baš sda se mora čuti istina... Kada izgori stanica, bar neće biti miševa... I samo paali, ako nisu dali plate... Samo pali sestro, brate... Vatrogasci neka lepo dođu i gase... Na stanicu se grejemo kada dođu zime hladne... Kada dođu topla leta i prekrasna proleća... Kad izgore šefovi i njihova goveda... Oo je osveta i svak moraće da progleda. A ko ni tad ne progleda biće supa goveđa... Svi samo gledaju, neće da gase. Stanica nestaje na oči mase gladne... Stiže policija i hapsi đake. Koloseci nestaju u plamenu pravde...

SIRENE SAVSKE Sirene Savske Dok polumrtve ljude proždiru meduze neuke... Korumpirane hobotnice i njihove kume nemušte... A svi musavi od ljubavi oštre svoje zube... Sirene Savske Dok polumrtve ljude proždiru meduze neuke... Korumpirane hobotnice i njihove kume nemušte... A svi musavi od ljubavi u sred ove šume nedužne... Pa ti igraj sa kartama koje u rukama imaš... Igraj... Ovo je put tvoj... I samo igraj dok okolo tebe more igra oko za oko, zub, za zub, bol za bol... Kroz svoje umorne oči mi nismo videli put... Samo smo gledali tiho svoje nebo u blatu... Jer nam spališe želju i razvališe zemlju... I sve te umorne noge već dugo ne dižu prašinu... Samo se vuku kroz blato od rastopljenih snova iznova... Dok pseto niz cestu pevalo je blues... I svoje promrzle ruke već dugo držiš na čelu... Hteo si grliti sunce, a sada grliš misli tmurne koje ne žele da odu... I sve te promrzle reči već dugo prkose svakome delu... A kada svi drugi zaneme, zaboravi na vreme... I prepusti se besu i gnevu, besu koji kida... I samo igraj, sa kartama koje u rukama imaš... Igraj za krug, za kukolj svoj... Igraj dok okolo tebe more igra.... Oko zaoko, zub, za zub, bol za bol, sve ili ništa...

VUČICA SA BURZE Tvoj dobri gazda te otpušta bejbe... Trudnoj za Božić ti meneralan osmeh šalje... Kaže da život ide dalje... I sa gomilom gluposti puni ti glavu... Ti ne slušaj reči i ne pravi iste greške... Nije na tebi da se kaješ... Teški metali na lagane snove... Padaju, pale, kidaju i lome... pokazaće vreme, pokazaće ljudi... Da uvek može biti gore kada te slome... I sav taj očaj koji grudi ti steže je sakupljan dugo i guran pod ćebe... Očnjaci rastu i kukolj se budi... Đavo je došao po svoje... Ljubav i bes i progutani sters... Ne miruju, podpiruju se, vrući kao peć... Hladni kao led, slani kao krv i slatki kao greh... Ljubav i bes i suze i smeh... Ne miruju, podpiruju se vrući kao peć... Hldni kao led, slani kao krv i slatki kao greh... Ljubav i bes, sigurnost i red... Ne miruju, podpiruju se vrući kao peć... Hldni kao led, slani kao krv i slatki kao med... Ljubav i bes i otrov i lek... Ne miruju, podpiruju se vrući kao peć... Hldni kao led, slani kao krv i slatki kao greh... A tvoj šef, sluzav, kao puže posle kiše... Po podu se koprca i rukama lice svoje krije... Ah taj šef...

ŽIVI ZID BarabaDub Sound opet trese grad... Pucaju prozori te svi iskaču van... Dolazi vojska i policija... Vatrogasci, hitna pomoć, evropska komisija zla... Svi mole Holding da ne gase sound... Papa poziva na mirno rešenje u svoj stan... Na nogama je vojska i ceo Vatikan... Pod stolom kleči predsednik i ceo ministarski klan... Ruši sa HRT, sa zemljom spaja ZAMP... Stanković otkazuje zbog plesa Popodne u DVA! Ruši se Merkator, Pevec, Kaufland... King Cross, Konzum, Diona, BauMax... Fudbaleri plešu kraj zečjih nasipa... Kondukteri plešu pa raspada se sistem sav... Ruši se Billa, Ikea, InterSpar, East Point, West Gate, Emmezeta, Lesnina... Pa budi ti u plesu tom... Pa budi ti živ... Vojska šalje tenkove u frontalni rat... U pomoć stižu basovi te Jahstice Sound... Pozvali smo Dendeelion, Digitron sav... OBF, Channel One, Monkey Marc, Warrior Charge! Oko mene stoji cela mašinerija... Masa oko nas nikada nije bila sretnija... E da su bar vremena pametnija... Na druge bi se stvari trošila energija... Sit sam sranja, dosta špecija... Sanitarnih, fiskalnih i svih drugih agencija... Ruši se grad, to nije igra dečija... A šalu nosi vrag koja nije baaš najsmešnija... Imovinsko, ostavinsko slušajte nas sad... Potišaćemo sound kada se rešimo svog zla... Potišaćemo sound ali to neće biti kraj... Jer promenićemo style ali nikada stav... Ne vucite konje ispred bagera... Otključajte vrata gradskih kapija... Da svako može unutra, niko ne može van... Da svako može unutra i tu počinje bal... Ne vucite konje ispred bagera... Otključajte vrata gradskih kapija... Da svako može unutra, niko ne može punk... Pa budi ti živi zid bro... Jer možda ćeš već sutra ti, iste ljude trebati YO... Pa budi ti živi zid bro... Jer možda ćeš već sutra ti, biti na ulici sestro...

POSLEDNJI DUB Ispred mene Monoštor, iza mene Bezdan Vozim kao blesav svoj čamac na vesla... Gledam kako dikobrazi šetaju oko sela... Pozdravljam perad jer to tako treba... S jedne strane Vatrogasni, Bumerang i Reda... S druge strane Viva, Tuti Fruti, Lema... S jedne strane Saporito, s druge strane pekar S jedne strane Bis, Patak, biblioteka... Posle Brodoremonta ja ne znam šta me čeka... Duva vetar jak ali me čuva brana češka... Preko puta mrak i graničara četa... Iza šume grad samo ne vide se svetla... Preko puta ponton i oko koji vreba... Iza mene motor koji zuji kao pčela... Carinici narkomani traže naša jedra... Kraj pocepanih mreža leže vrša i setka.. Voda puni trup ali ko to gleda... Ne vidi se put kroz gusti čestar... Ali sve će biti cool kada sve procveta... Da ne pita me drug gde je pasoš i pečat... Prate me prijatelji, kum i sestra... Ja veslam u tišini dok glavu puni pesma..... U šumi vuk i ćuk i vepar i gepard Svi hoće te na zub a ti ne vidiš i ne znaš... Iza mene Bodrog ispred mene Dondo Krenuo sam na put i to mora biti dobro... Na desno Daraži na levo Apatin... U magli čeke, vagoni i čardaci.... Zeleni jeleni na žute srne riču Vetrovi severno mi mirišu na kišu... Prolazim mostove i gubim se u žitu... Ubirem plodove i pijem vodu čistu... Voda puni trup ali ko to gleda... Ne vidi se put kroz gusti čestar... Ali sve će biti cool kada sve procveta... Da ne pita me drug gde je pasoš i pečat... Prate me roditelji, kum i sestra... Ja veslam u tišini dok glavu puni pesma.... U šumi muk i ćuk i vepar i gepard Svi žele te na zub a ti ne vidiš i ne znaš... Iza mene Bodrog ispred mene Dondo Krenuo sam na put i to mora biti dobro... Na desno Daraži na levo Apatin... U magli čeke, vagoni i čardaci.... Zeleni jeleni na žute srne riču Vetrovi severni mi mirišu na kišu... Prolazim mostove i gubim se u žitu... Ubirem plodove i pijem vodu čistu... Nema krivolovava, dinamitom ribolova... Nema seča šuma ovo je šuma Striborova... Zečji nasipi počinju nas mamiti... Nema piromana koji korov bi zapalili. Gledaš očima ne snimaš kamerom... Nema štetočina sa dobrom namerom... Ko tebe kamenom ti njega kamenom... Slučajno ili namerno sve u reku bačeno... Bacili smo sve niz reku i otišli do vraga... Zato reke koje teku prepune su odpada... Zato jednom rukom veslam drugu ruku odmaram. Svega se sećam i sve predosećam... Vodi me mesec i sunce i talas... Vodi me me Dunav i Tisa i Sava. Ne trebam planove i ne treba mi karta... Ne trebam planove, pogledaj mi dlanove... Jutro i pomračina zdanjima opasnima... Zverima opasnima javljam se poljupcima... Pričam sa obadima, pčelama odanima. Dok veslam pored kuća nestalih u požarima... Dok visim pored reka nestalih pod jererima.. Ko u starim jezzerima još u meni čežnje ima... Pa u kasnim večerima primaknem se pendžerima... Otvorim ih naširoko i namignem kerovima. Na sveže lekove miriše dubplATE. Ptice pevaju no passaran... Vetar njiše naša jedra... O kako predivan dub za kraj... Plavo jutro puzi u stan... Ja ne letim, ja puzim kroz šaš... Dok vetar njiše naša jedra... O kako predivan dub za kraj...